Sve za­cr­ta­ne pla­no­ve Iva­na Se­la­kov je uspje­la da re­a­li­zu­je, a pu­bli­ku je ob­ra­do­va­la sa čak dvi­je no­ve pje­sme ko­je su sjaj­no pri­hva­će­ne.
- Pje­smu „Do­bro do­šao me­đu biv­še” sni­mi­la sam još u ma­ju pro­šle go­di­ne, a spot sam sni­ma­la na Ma­da­ga­ska­ru. Ima­la sam je­dan li­jep pri­rod­ni am­bi­jent i baš mi je išao uz pje­smu. Sa­če­ka­la sam ipak je­sen da je pred­sta­vim pu­bli­ci, i otad je pro­mo­vi­šem. Isto ta­ko i pje­smu „Ago­ni­ja” pje­vam na na­stu­pi­ma. Pje­sma „Do­bro do­šao me­đu biv­še” je vi­še u la­ti­no rit­mu dok je „Ago­ni­ja” pra­va rum­bi­ca. Bio mi je cilj da po­kri­jem raz­li­či­te uku­se mo­je pu­bli­ke i dra­go mi je ako sam u to­me uspje­la - ka­že Iva­na.
Po­red na­stu­pa, sni­ma­nja no­vih pje­sa­ma, već dru­gu se­zo­nu za­re­dom je član ži­ri­ja u tak­mi­če­nju „Ne­ki no­vi klin­ci”, a ka­kvo is­ku­stvo no­si Iva­na ot­kri­va:
- Uži­vam u toj ulo­zi i evo već dru­gu se­zo­nu sam stal­na po­stav­ka tak­mi­če­nja. Mi smo ge­ne­ral­no na Bal­ka­nu ja­ko ta­len­to­va­na i mu­zi­kal­na na­ci­ja i dra­go mi je što imam pri­li­ku iz ne­dje­lje u ne­dje­lju da uži­vam u fan­ta­stič­nim klin­ci­ma. Naj­mla­đi su ima­li se­dam go­di­na, a naj­­sta­ri­ji 15 i ne­vje­ro­vat­no je ko­li­ko su ta dje­ca da­ro­vi­ta, uži­vam u toj ulo­zi ali tek nas če­ka te­žak po­sao - ot­kri­va ona.
Iako zna­mo da je te­ško ži­ri­ju da svo­jim ko­men­ta­ri­ma ne po­vri­je­di tak­mi­ča­re, Iva­na ob­ja­šnja­va da se tru­de da im sta­ve do zna­nja da na to tak­mi­če­nje gle­da­ju kao na is­ku­stvo vi­še, ni­ka­ko kao na ne­što od če­ga im ži­vot za­vi­si.
- Mno­go je te­že na­ma ne­go ži­ri­ju u Zvi­je­zda­ma Gran­da za­to što su ta­mo pu­no­ljet­ne oso­be dok mi mo­ra­mo da bi­ra­mo ri­je­či, da upa­ku­je­mo da sve bu­de sim­pa­tič­no i slat­ko. Da dje­ca ra­zu­mi­ju šta smo htje­li da ka­že­mo, da ih ne po­vri­je­di­mo. Bu­de tu i su­za na kra­ju, ali naj­bit­ni­je je da shva­te da to ni­šta ne zna­či, da se pri­ja­ve sle­de­će go­di­ne i da to shva­te kao dru­že­nje i za­ba­vu, jed­no no­vo is­ku­stvo a ne ne­što od če­ga im za­vi­si ži­vot. Ima tu sve­ga, i ro­di­te­lji ne­kad pre­vi­še tra­gič­no to shva­te ali ve­ći­na dje­ce ima li­jep tak­mi­čar­ski zdrav sport­ski duh , pri­hva­te da ni­su pro­šli i što je naj­bit­ni­je ne od­u­sta­nu - is­ti­če Iva­na.
Pro­šlo­go­di­šnja po­bjed­ni­ca ovog tak­mi­če­nja Džej­la Ra­mo­vić je pre­ma nje­nim ri­je­či­ma upra­vo pri­mjer da se ukus ži­ri­ja i pu­bli­ke po­klo­pio.
- Mi smo kao ži­ri pro­šle go­di­ne na­šim gla­so­vi­ma do­ve­li nju u fi­na­le a on­da je pu­bli­ka u fi­nal­noj ve­če­ri SMS gla­so­vi­ma iza­bra­la upra­vo nju. Mi smo na­vi­ja­li da ona bu­de po­bjed­ni­ca jer je stvar­no van­se­rij­ski pop pje­vač, a ima 14 go­di­na. Dra­go mi je što je Džej­la kao po­bjed­ni­ca do­bi­la sni­ma­nje pje­sme, kom­po­zi­tor Ba­ne Opa­čić po­klo­nio je Džej­li jed­nu pre­div­nu pop ba­la­du i me­ni je dra­go što sam mo­gla i ja da joj po­mog­nem i ot­pje­vam pra­te­će vo­ka­le. Mi­slim da će ona pot­pu­no da oprav­da oče­ki­va­nja i ži­ri­ja i pu­bli­ke, ura­di­la je od­li­čan po­sao - do­da­je Iva­na.
S ob­zi­rom na to da če­sto na­stu­pa ali i pje­va pra­te­će vo­ka­le svo­jim ko­le­ga­ma, po­seb­nih pri­pre­ma za na­stup, ka­ko ka­že, ne­ma...
- Me­ni je vje­žba­nje sve što ura­dim u to­ku sed­mi­ce jer ja i da­lje pje­vam pra­te­će vo­ka­le svo­jim ko­le­ga­ma i sva­ke ne­dje­lje ot­pje­vam bar dvi­je tri pje­sme u pro­sje­ku. To mi do­đe kao ne­ki tre­ning a pred na­stup ni­šta ne vje­žbam, tru­dim se da ne pi­jem ga­zi­ra­no, ne pu­šim, da se do­bro na­spa­vam, pi­jem vo­du i ne­ke to­ple na­pit­ke - za­klju­ču­je Iva­na.A.Š.


Ka­fa je moj je­di­ni po­rok

Iva­na je ot­kri­la i ko­ji su nje­ni ju­tar­nji ri­tu­a­li...
- Ja sam tip oso­be ko­ja se te­ško raz­bu­đu­je, me­ni tre­ba mi­ni­mum sat vre­me­na da do­đem se­bi. Ono bez če­ga ne iz­la­zim iz ku­će je­ste ka­fa i to ona do­ma­ća gor­ka ko­ju pi­juc­kam sat vre­me­na, po­gle­dam vi­je­sti na in­ter­ne­tu, ma­lo na fej­sbuk pa in­sta­gram, i tek kad po­pi­jem tu ka­fu mo­gu da­lje da funk­ci­o­ni­šem, jer bez nje mi dan ni­je pot­pun. Moj je­di­ni po­rok je ta ka­fa i to je pr­vo što ura­dim kad otvo­rim oči - ka­že Iva­na.